Aronija (Aronia Melanocarpa)

Description:

Biljka aronija (Aronia Melanocarpa) je bobicasto voce, najvice lici na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj sto je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga sto je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora moze dostici visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i cinjenica da se plodovi aronije dobro odrzavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja. Severnoamericki Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako sto su plodove susili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogacama. Sveze plodove upotrebljavali su najcesce kao lek za stomacne tegobe a caj od listova aronije za vidanje rana. Do skoro slabo poznata, danas se sibirska borovnica moze nabaviti i u nasoj zemlji, lako se uzgaja a zbog svojih izuzetnih lekovitih moci sve vise se govori o tome da je aronija biljka buducnosti. Aronija nema prirodnih neprijatelja pa je ne treba prskati zbog cega spada u zdravu hranu. Aronija u svojim plodovima sadrzi veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je cak mnogo mocniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno prociscava organizam od stetnih materija pa i teskih metala. Od vitamina sadrzi C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozdje, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga aronija sardzi i redak vocni secer sorbitol.