ALOJA VERA

Description:

Postoji više od 250 različitih vrsta aloe, od niskih do onih poput drveća. Najčešće su sledeće vrste: Aloe variegata, sobna biljka zeleno-belih listova, Aloe ferox koja raste u južnoj Africi i lako se gaji i Aloe vera (sinonim Aloe barbadensis) iz severne Afrike i Mediterana. U našim krajevima gaji se u saksiji kao sobna biljka i zovu je „kućna apoteka”. Aloja veru još nazivaju i svemogućim kaktusom, dok su joj u narodnoj medicini dali ime – kaktus za rane. U tropskoj Africi se koristila kao sredstvo za čišćenje i protivotrov za rane od strelica, a kod Grka i Rimljana kao gel za rane i sredstvo za higijenu usta. U obliku tinkture ili praha dobijenog od listova aloje koristili su je i Dioskurid i Plinije. Plinije je naročito cenio aloju, jer mu je smirivala želudac. Na Karibima se upotrebljava kao sredstvo za regulaciju mesečnog ciklusa kod žena. U homeopatskoj medicini preporučuju je kod slabosti organa za probavu, gastroenteritisa i hemoroida. Aloje su višegodišnje, zeljaste biljke visine 2-3 metra, a poneke vrste izrastu i do 5 metara. Najčešće forme su bez razvijenog stabla. Rozeta je sastavljena od velikih, na vrhu zašiljenih, po obodu nazubljenih listova.Cvetonosna stabljika je uspravna, s veoma dekorativnom cvasti na vrhu. Krunica cvetova je srasla, crvene ili žute boje. Biljni lekoviti deo ili drogu, predstavlja zgusnut i osušen sok dobijen iz listova nekih vrsta aloje. Razlikujemo kap drogu koja se dobija od vrste A.ferox i barbados drogu od aloje A. barbadensis. Iz sečenih listova aloje spontano iscuri žuti sok. Tradicionalnim postupkom, ovaj sok se koncentriše na suncu ili zagrevanjem na vatri. Dobija se smolasta, krta masa, tamna i sjajna (Aloe lucida) ako se uparava zagrevanjem, odnosno svetlija i zamućena (Aloe hepatica), ako se dobija uparavanjem na suncu ili pod vakuumom. Kada se aloja osuši dobija se žuti prašak, gorkog ukusa i specifičnog mirisa. Aloja se rastvara u alkoholu, slabije u vodi i acetonu, a ne rastvara se u hloroformu. Aloe vera upotreba Aloja sadrži 15-40% antrahinonskih heterozida. Najvažniji je C-heterozid aloin, odnosno barbaloin. Aloja zbog antrahinonskih sastojaka olakšava pražnjenje creva, mada se retko koristi jer već male doze mogu da izazovu bolne grčeve. U dermatologiji se koristi kao antiseptik. Acetonskom ekstrakcijom iz aloje se dobija ekstrakt (Ekstractum Aloesiccum) koji Si.drži još veću količinu antrahinonskih heterozida. Veliku primenu ima i Aloe vera gel koji predstavlja sok dobijen iz središnjeg dela listova aloja vere, a nekada i kompletno unutrašnje tkivo lista. Ova viskozna masa sadrži vodu, kompleks aminokiselina, lipide, enzime i veliku količinu polisaharida (pektine, sluzi, hemicelulozu). Iako proizvođači to ne navode u deklaraciji sastava ovog gela, sigurno je da on sadrži i mali procenat antrahinonskih sastojaka. Koristi se u različitim kozmetičkim preparatima. Smanjuje gubitak vlage kod normalne kože, odnosno povećava upijanje vlage kod suve i oštećene kože i povećava njenu elastič-nost i zategnutost. Listovi od kojih se dobija sok dugi su oko 50 cm, široki oko 10-20 i debeli oko 5 cm. Kada ih odrežemo iz njih teče sok neugodnog i gorkog ukusa. Odrezane listove treba složiti tako da iz njih sok teče u posudu. Sok se tada zgušnjava u vodenoj kupki ili na otvorenoj vatri. Nakon što se skine pena prelije se u posude i pusti da se stvrdne. Od tako dobijene mase izrađuju se biljni lekovi, kapljice, čepići i tablete. Aloja se upotrebljava isključivo u obliku gotovih preparata sa tačno propisanim načinima upotrebe i sa ograničenim vremenom primene. Danas na tržištu postoji veliki broj preparata od aloje i prilikom njihove upotrebe treba biti obazriv. Prekomerna upotreba može da pojačava delovanje kardioaktivnog glikozida, odnosno može dođ do gubitka kalijuma iz organizma. Aloe vera lekovitost Danas aloja se koristi i u terapiji injekrijama za najrazličitije bolesti: bolesti očiju, bronhijalnu astmu, razli;ite bolesti imunološkog sistema kao što su karcinom, multipla skleroza, pa čak i sida. Prema ruskim istraživaćima emulzija aloje izradena od ricinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se za sprečavanje i lečenje suvog i vlažnog epidermita i opekotina drugog i trećeg stepena nastalih posle zračenja. Aloe vera gajenje Prilikom gajenja aloje ne zaboravite da je to toploljubiva biljna vrsta koja je navikla na mediteransku toplotu i da bi zimu teško provela na otvorenom. Najboljejuje držatiu svetloj prostoriji na temperaturi između 40 i 6° C uz slabo zalivanje. Kako aloja voli sunčano stanište, tokom leta treba je držati na terasi ili u vrtu. Tu i tamo zahteva zalivanje, a odlično podnosi vruć i suv vazduh.

Habitat:

Aloja vera (aloe vera)je poreklom iz jugoistočne tropske Afrike